Komunistički režim u Kini zadao je gotovo poslednji udarac ovoj rasi kada je nametnuo ogromne poreze na pse 1940. godine. Samo ekstremno bogati ljudi mogli su sebi priuštiti pseće društvo. Psi su bili deklarisani kao dekadentni, buržoazijski luksuz, a uzgoj pasa postao je zabranjen.
Kao rezultat ovih pritisaka, desilo se da je u 1950-tim ostalo samo nekoliko primeraka Shar Peia dinastije Han. Odgajivači i ljubitelji životinja u Makau i Hong Kongu bili su u stanju spasiti i zaštititi tek nekoliko slučajnih primeraka, no rasa je bila na rubu izumiranja.
Koliko blizu su bili ovi psi da izgube borbu za opstanak, objavljeno je u časopisu "Dogs" maja 1971. godine. Ovaj broj imao je članak o retkim rasama uključujući i sliku Shar Pei-a opisanog sa: "verovatno poslednji primerak rase". Članak je bio vrlo blizo istini i da ovaj list nije slučajno pao u ruke gospodina Matgo Law-a u Hong Kongu, Shar Pei bi bio zauvek izgubljen.
Matgo Law, mladi, energični Hongkongški uzgajivač pasa posedovao je nekoliko Shar Pei-a. On i gospodin Chung Ching, drugi uzgajivač, već su gajili u sebi ideju o operaciji spašavanja ove rase. Oni su se plašili da bi Hong Kong jednog dana mogao postati deo Narodne Republike Kine, te da bi operacija uništenja pasa mogla biti ponovljena u Hong Kongu. Sve je izgledalo beznadežno, dok gospodinu Law-u, čitajuci članak iz casopisa "Dogs" nije sinula ideja.
Sa tipičnim Hongkongškim smislom za inteligentno planiranje i još bolju izvedbu, Matgo Law napisao je pismo i poslao ga Margaret Fansworth, editorki časopisa "Dogs". U svom pismu Law je opisao njihove planove i dodao slike nekoliko Shar Pei-a koje su oni bili u mogućnosti spasiti. Završio je pismo vapajem za pomoć i saradnju od strane američkih zainteresovanih uzgajivača.
Publikacija ovog pisma u aprilu 1973. lansirala je Shar Pei-a daleko od izumiranja i mogućeg pomilovanja, ka zvezdama . Više od 200 pisama nestrpljivih budućih vlasnika pristiglo je na adresu časopisa, no samo mali broj srećnika dobio je štene par meseci posle objavljivanja članka.
Matgo Law je uspeo da pronađe još nekoliko pasa u Makau i Tajvanu, te su Američki entuzijasti počeli dobijati štenad od njega. U roku od nekoliko godina Shar Pei je mogao zaboraviti na samrtni oproštaj. Uzgajivačnice su postojale širom Amerike, a danas je ta rasa voljena i uzgajana širom sveta.
Kada su ga veterinari videli po prvi put, ocenjivali su ga kao divlje, egzotično stvorenje. Ako ni zbog čega drugog, a ono zbog interesa čitatelja, veterinarski časopisi objavljivali su nešto o njima u gotovo svakom broju, odajući utisak na taj način da je ovo rasa sa mnogo problema sa zdravljem i ponašanjem. Bilo je interesantno pisati o nečemu novom, a ne ponavljati priče o istim rasama, kao godinama unazad .
I na kraju još jedna zanimljivost, 1978. godine, Shar Pei je u Ginisovoj Knjizi Rekorda imao neslavno prvo mesto kao najređa rasa pasa.

NARAV:
Shar Pei je povučen, rezervisan, ponosan i u suštini veoma nezavisan pas, što ponekad odbija potencijalne vlasnike. No, uprkos tome, Shar Pei voli sve i svakoga . Za ovu rasu se kaže da je veoma mila i posvećena svojoj familiji. Shar Pei često se opisuju kao "ljudi psi", jer će radije biti u ljudskom društvu nego u društvu drugih pasa. Njihova visoka inteligencija moguće da doprinosi ovome, te su u stanju oceniti da smo im u mogućnosti pružiti više kreativne igre.
No, sasvim je moguće da oni jednostavno preferiraju ljubav i pažnju svog vlasnika. Većina Shar Pei-a će biti uz svog gospodara kad god je to moguće. Oni za vlasnika imaju neverovatno razumevanje, tako da se čini da ponekad čitaju misli. Naravno, ovo koriste kad je moguće i za male manipulacije vlasnikom, te bi vlasnik trebao biti bar nešto inteligentniji od svog psića da ga prozre .
Uz ranu socijalizaciju i uspostavljanje pravilne hijerarhije, ovakav pas je fantastičan drugar svom vlasniku. Međusobno razumevanje izrasta u pravu ljubav u kojoj je verbalna komunikacija izgleda nepotrebna.

OPŠTI IZGLED:
Jak, kompaktan pas, ženke su nešto nežnije građe.
Šar-pej podrazumeva "peščanu kožu".
Koža mora biti tvrda i hrapava dok dlaka mora biti kratka i četinjasta. Zbijen je i naboran svuda po telu u stadijumu šteneta. Kod zrelog psa jasni nabori su dopusteni samo oko čela i grebena.